Predavanja

Sve zavisi od toga kako gledamo na svet. Gledati se može na mnogo načina koji su presudni za naš život, uspeh i napredak. Zakoračite u svet nauke vođeni našim inspirativnim predavačima i pogledajte na svet njihovim očima. Oni koji vide dalje, koji znaju da vide umom, a ne samo očima, su ljudi koji menjaju tok istorije i čije ideje otvaraju vrata budućnosti.

  1. Savremeno obrazovanje je sebi postavilo ozbiljan izazov: Kako u tri minuta ponuditi odgovore na otvorena filozofska i naučna pitanja? Ovaj izazov će značajno težim učiniti “opasna” dečija pitanja poput ovih: Zašto se vezujemo za stvari? Zašto se ništa ne lepi za teflonski tiganj? Koja je tajna Mocartove “Čarobne frule”? Šta uslovljava zavisnost? Zašto volimo? Nikada nije bilo teže pronaći superheroje spremne da odgovore na opasnosti ovoga tipa, ali uz malu pomoć prijatelja i dobar kostim, svi problemi (čak i oni filozofski) postaju rešivi.

    Ovo je priča o TED-Ed superheroju. Upuštajući se u ozbiljne avanture sa radoznalim đacima i još ozbiljnije rasprave sa nastavnicima i naučnicima, TED-Ed je ugrabio blistave trenutke iz učionica širom sveta i predstavio nam zanimljivu i drugačiju formu učenja i podučavanja.

    Više
  2. Iako postoje razlike između načina na koji se usvaja maternji jezik i uči neki strani jezik, ipak ima puno elemenata koji su slični, ili se čak čine istim. Ali, kako to mi uošte počinjemo da učimo jezik? Kako to da svako dete do svoje 5. godine priča svoj maternji jezik tečno, a đaci provode godine u učionici i nikada ne postanu tako dobri? Šta nam sve pomaže da budemo bolji u učenju jezika, a šta nam odmaže? Predavanje će se baviti ovim i još nekim pitanjima – a do odgovora ćemo stići zajednički.

    Više
  3. Percepcija govora uslovljena je ne samo fizičkim, mehaničkim aktivnostima ljudskih čula, prvenstveno slušnog (auditivnog) aparata, već još više kognitivnim procesima koji interpretiraju informacije dobijene putem čula. Kako naš um izvodi „značenje“ iz dostupnih informacija? Da li uvek „čujemo“ ono što mislimo da smo čuli? Kako zapravo „razumemo“ ono što smo čuli? Šta su auditivne „iluzije“ ili varke?

    Više
  4. Literarni virtuoz, Štefan Cvajg, svojim delima predstavio je po vremenu, pojavama, događajima i ličnostima širok kulturno-istorijski okvir. Koristeći to kao potporu da se oslikaju oni procesi koje nastava istorije prati u kauzalnim i vertikalnim tumačenjima uspeli smo da istovremeno ostvarimo i integralni pristup, do sada ne često korišćen a tako potreban u nastavi.

    Više
  5. In order to seek a higher purpose in discussion, we must be able to recognize the goal of a discussion in contrast to an argument. We can assume being a good person means tolerating others’ opinions. But we must go beyond silent toleration in discussions. Seeking to understand and keeping a respectful curiosity to learn more is healthy for individual self-improvement and community improvement. In this talk, we will learn about cognitive dissonance as a healthy opportunity to challenge ourselves—and the best way to handle those challenges.

    Više
  6. Studentski dani su najlepši period u životu većine ljudi. Predavanja, vežbe, kolokvijumi, ispiti, studentske žurke, život u studentkom domu. Studenstka razmena i boravak na nekom Univerzitetu u inostranstvu, pride, daje svemu tome posebnu notu.
    Ovo predavanje ima za cilj da vas uputi kako da na osnovu vaših oblasti interesovanja i kompjuterskih znanja nađete odgovarajuće stipendije za studijske boravke, kako da „savladate“ svu neophodnu papirologiju i birokratiju i da uspešno realizujete vaš studijski boravak.
    Upoznavanje drugih načina života, načina organizacije rada, upoznavanje nove kulture, razmena znanja i saznanja predstavljaju jedno neprocenjivo iskustvo.

    Više
  7. Како доћи до здравог плода и шта учинити да проблема нема? Упознаћемо вас са основним сазнањима из ембриологије која су од великог значаја за добијање здравог потомства. У том смислу ће бити обрађена питања оплођења и фактора који могу довести до стерилитета. Посебна пажња ће бити посвећена успостављању функција плода (рад срца, дисајни покрети), као и факторима (дуван, алкохол, лекови, дроге) који могу довести до нарушавања физиолошког развоја и развоја конгениталних аномалија.

    Više
  8. Zdravlje je nešto sa čim se rađamo. Dok imamo zdravlje, mi smatramo da se ono podrazumeva. Prvi put shvatimo da je zdravlje najveća životna vrednost i da se ono ne mora podrazumevati tek kada se mi ili neko od naših bližnjih razboli.
    Da bismo što duže ostali zdravi- zdravlje moramo čuvati. Čuvanje zdravlja ne podrazumeva „čuvanje pod staklenim zvonom“, već je čuvanje zdravlja proces kojim se moramo aktivno baviti. U čuvanje zdravlja se ulaže naše vreme, ulažu se naši međuljudski odnosi, ulaže se ljubav, ulaže se naše ponašanje.

    Više
  1. Kada čujemo da je nekome prošao poslednji voz, da li na trenutak nesvesno pomislimo da zaista nije na vreme stigao na stanicu? Da li je Novak ostao bez daha od zapanjenosti, ili je samo odigrao dužu razmenu? Da li je mađioničar na nastupu pokazao sve svoje karte, ili je stvarno pokazao sve svoje karte? Da li je Kevin Djurent okrenuo leđa Oklahomi, ili je samo prešao u drugi klub? Da li je Ivana Maksimović na Olimpijadi pucala previsoko, ili je zaista pucala previsoko?
    Iako nam deluje da neke izraze nikada ne bismo protumačili bukvalno, čarobni svet idioma pun je zanimljivosti i ostaviće vas bez daha...
    Vrata Amfiteatra A4 Elektronskog fakulteta širom su otvorena!

    Više
  2. Neracionalnim korišćenjem zemaljskih resursa, ljudi su ovoj planeti skratili rok trajanja. Naša grupa nudi predloge kako postaviti balans u životnoj sredini višekratnim korišćenjem hartije. Hteli bismo pokazati kako možemo upotrebiti veće količine hartije koja na kraju školske godine ostaje u klupama.

    Više
  3. Kako rade mobilni telefoni? Kakva je veza između fizike i mobilnog telefona? Između kvantne mehanike, teorije relativnosti i pametnih telefona? Ako ne znate odgovore i želite da ih saznate, ovo je pravo predavanje za vas.

    Više
  4. Nakon kartona i paukove mreže, stupa na snagu – plastika. Pošto je dobijena od nafte, ne može se reći da je baš ekološka. Iskustvo nam govori da nije baš ni mnogo čvrsta. Međutim, postoje neke vrste plastike koje je moguće napraviti uz dodavanje vlakana drugih materijala, kao na primer, stakla ili karbona. Tako se dobija materijal koji je jači od čelika nekoliko puta, a još i ne rđa! Zavirimo zajedno u taj čudesni svet plastike!

    Više
  5. Kako u stvari izgledaju tela koja vidimo? Koje su boje? Kakvog oblika? Ova pitanja obično ne postavljamo. Više od 80% informacija o svetu oko nas dobijamo preko čula vida. Ali šta mi u stvari vidimo i da li su tela baš takva kakva je naša predstava o njima? Da li je ta predstava realna i šta uopšte znači da je „realna”?

    Više
  6. Iako na prvi pogled astronauke nemaju praktičan značaj, situacija je sasvim drugačija. U drevnim vremenima, na osnovu njihovog saznanja čovek se orijentisao u prostoru i vremenu, a danas pomoću njih saznajemo suštinu materije i života. One podstiču otkrivanje detektora u svim delovima spektra elektro-magnetnog zračenja, otkrivanje novih fizičkih materijala i novih tehničkih rešenja koja se danas koriste u svakodnevnom životu. U tom smislu, astronauke su jako praktične!

    Više
  7. Kako su nastali lekovi? Kako su drevne civilizacije lečile razna oboljenja i kako je A.Fleming otkrio penicilin? Saznaćete i o radovima Pastera i njegovim uspesima na polju vakcinoprofilakse. Biće prikazane metode otkrivanja novih antibiotika. Govoriće se o i beta blokatorima i NO kao lekovima današnjice koji pomažu u lečenju hipertenzije i srčanih oboljenja. Poseban osvrt biće usmeren na njihovo korisno ili štetno dejstvo na organizam čoveka posmatrano kroz istoriju do današnjih dana.

    Više
  8. Konzumiranje hrane i pića je povezano sa hemijskom stimulacijom čula mirisa i ukusa. Čovek često i nije svestan da putem čula mirisa svakodnevno, aktivno učestvuje u „uzorkovanju“ različitih mirisa, aroma, radi donošenja odluka. On na osnovu mirisa biva privučen, ili odbijen u želji da isproba komercijalno dostupne proizvode.

    U hemijskom smislu, aroma predstavlja jedno, ili više isparljivih jedinjenja koje čulo mirisa percipira neposredno pre konzumiranja jela i pića, ili korišćenja kozmetičkih preparata. Predavanje pod nazivom „Ljubav na prvi njuh“ ima za cilj da na zanimljiv način približi i dočara hemiju aroma, odnosno jedinjenja kao glavnih aktera mirisne čarolije. Predavanje će biti ispunjeno interesantnim primerima iz svakodnevnice.

    LjUBAV NA PRVI NjUH
    Konzumiranje hrane i pića je povezano sa hemijskom stimulacijom čula mirisa i ukusa. Čovek često i nije svestan da putem čula mirisa svakodnevno, aktivno učestvuje u „uzorkovanju“ različitih mirisa, aroma, radi donošenja odluka. On na osnovu mirisa biva privučen, ili odbijen u želji da isproba komercijalno dostupne proizvode.

    U hemijskom smislu, aroma predstavlja jedno, ili više isparljivih jedinjenja koje čulo mirisa percipira neposredno pre konzumiranja jela i pića, ili korišćenja kozmetičkih preparata. Predavanje pod nazivom „Ljubav na prvi njuh“ ima za cilj da na zanimljiv način približi i dočara hemiju aroma, odnosno jedinjenja kao glavnih aktera mirisne čarolije. Predavanje će biti ispunjeno interesantnim primerima iz svakodnevnice.

    Više
  9. Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, poznatija kao CERN, najveći je centar za istraživanje elementarnih čestica. U okviru popularizacije nauke i razvijanja interesovanja kod učenika za izučavanje prirodnih i tehničkih nauka organizuje se CERN Masterclass. Originalni CERN Masterclass je obrazovni projekat u kome učestvuje preko 10000 srednjoškolaca iz 42 zemlje sveta. Program je namenjen učenicima od 15 do 19 godina.

    Za vizuelizaciju događaja dobijenih u CERN detektorima koristi se program Hypatia. Kroz prezentaciju biće prikazano kako se ovaj program koristi na času fizike da se objasne osobine elementarnih čestica.

    Više